Vraćanje izvoru III

Iskreno prosvetljenje

„Nauči da budeš smiren i bićeš srećan“ – Paramahansa Jogananda

Živimo u doba bezbroj mogućnosti, posebno poslednjih godina ekspanzije različitih duhovnih puteva, tehnika i učitelja. Svaka od tih tehnika nas uči da trebamo da umirimo razuzdani duh kako bi dostigli nekakvu svetlost. A da li je to zaista rešenje svih naših problema? Često sve te tehnike zahtevaju potpuni mir i tišinu, savršenu koncentraciju, izbalansirano telo... Da bi smo bili u mogućnosti da ovladamo takvim tehnikamo moramo se izolovati od buke, „negativnih vibracija“, drugih ljudi. Tišina i izolacija nas vodi u ništavilo, ništavilo na put ka prosvetljenju. Upalite svetlo sijalice i zagledajte se direktno u njenu svetlost – šta će se desili? Izgubićete vid, oči će početi da vam suze i u krajnjem slučaju zaboleće vas glava. Da li su to pozitivni i prijatni osećaji? Šta su zapravo negativne vibracije? Magnet ima pozitivan i negativan pol, što znači onaj koji privlači i onaj koji se privlači – jedno bez drugog nemaju funkciju. Zašto se onda pokušavamo osloboditi tog „negativnog“ što neki kažu. A sa druge strane kada pričamo o svetlosti i tami – zar je noć toliko loša, zar se ne odmaramo u tami noći, zar zvezdano nebo nije prekrasno, zar nije senka ta koja nam pruža utočište i zaštitu? Kada sve ovo sagledamo, da li nam onda metode novog doba koje nas vode do oslobađanja od „negativnog“, koje nas vode do savršenog mira i svetlosti, zaista pomažu, zaista čine nešto dobro za nas?

Priroda je čoveku podarila jedan par nogu koje mu omugućavaju da je bolje, lakše i brže kreće. Kao deo prirode prvi čovek je bio slobodan, dvalj i razuzdan, neukroćeno biće. Kao takav bio je u dodiru da svojim primarnim instinktom, intuicijom, pio je povezan sa prirodom i prirodnim tokovima. Prvi čovek bio je prilagođen svakoj promeni, imun na većinu bolesti i snažnji i izdržljiviji. Kasnije promene u društvu su ga sve više zatvarala, organičavale i činile slabijim. Samim tim izgubio je i primaran duh, onaj do kojeg u suštini pokušavamo da stignemo – ono što zapravo jesmo u čistoj ditinjoj, animalnoj prirodi – Slobodni. Što se više odaljavao od okruženja, zemlje, svoje sopstvene prirode, i gubio sebe, transcedentovao, postajao je i tumor društva, postajao je ne prilagođena jedinka, „individua“, izgubio je onaj jedini i najmoćniji lanac koji ga je spajao sa okruženjem, a to je ljubav. Ljubav je harmonični osećaj, jak i intenzivan, jako sličan onome osećaju kada plešemo u ritmu opijajućih tonova. Osećaj ultimativne strasti, prijatne napetosti, beskrajne sreće. Da pojasnimo jednu svar – kada govorimo o odvajanju govorimo o odvajanju od sostvene primarne prirode, a ne od odvajanju od društva, jer je samo društvo i stvorilo tu presiju da se jedna jedinka povuče.

Ovaj problem disharmonije uvidele su razne duhovne škole i mnoge imaju teoriju da osamljivanje u tišini i mirovanje mogu dovesti do spasenja, prosveljenja i poboljšanja. Naprotiv harmonizacija je moguća samo ako balansiramo unutrašnji osećaj, probudimo to primarno, slobodno u nama i taj osećaj ultimativne sreće prenesemo na druge, na svoje okruženje, podelimo sa njima, zaplešemo sa njima, divlje, slobodno i razuzdano. Probajte – onda kada ste tužni, napeti, besni, depresivni, pustite omiljenu dinaičnu, brzu i jaku muziku, ustanite i plešite u njenim ritmovima, videćete kako se vaša unutrašnja energija menja, i najad stvara taj tračak sreće koji će probuditi onu primarnu čistu energiju i dati vam snagu da se borite.

Drevni čovek je slušao zvuke iz svog okruženja, zvuke prirode: žubor potoka, krckanje lišća i grana u šumi, viorenje vetrova, krik i pesmu ptica, zujanje pčela, topot kiše – svi tu zvukovi stvorili su ritam, i instinktivno taj drevni čovek krenuo je da se kreće u ritmu. Verovao je ukoliko imitira pokrete životinja dobiće istu moć kao one: mahao je rukama imitirajući mahanje krilima, skakao je imitirajući let ptica, uvijao je kičmu imitirajući gmizanje zmija, udarao stopalima o zemlju imitirajući hod slona, trčao je mašući rukama imitirajući kretanje vetra – i sve to u ritmu zvukova prirode. Shvatio je da taj instinktivni ritual koji ga je uskladio sa prordom, ga čini srećnim, budi onaj ultimativni osećaj poput ljubavi. Počeo je i sam da stvara zvuke, muziku i pesmu, i plesao je satima, besomučno, razuzdano i ekstatično – ekstaza plesa je vodila u trans, a putem transa uspevao je da prodre iza granica nesvesnog, granica drugih svetova, paralelne realnosti, dubljih dimenzija. Plesao je sa duhovima drveća, vilama, sa moćnim bogovima, duhovima predaka, totema... Sticao je unutrašnju mudrost. Taj čovek bio je šaman, bio je umentik, bio je prvi plesač.

Naša priroda, posebno nas u hladnijim krajevima, naša konstitucija tela ne dopušta mirovanje, veš nasuprot da bi telo ostalo zdravo moramo probuditi čitav organizam. Moramo pokrenuti krv da se kreće od mozga ka srcu i da prenosi impulse do najmanjih ćelija. Potrebno je da probudimo svaki mišić, da pokrenemo svaki zglob, da prenesemo vibraciju kako bis mo zagrejali telo i pokrenuli svaki organ da radi. Ako određeni organ ne radi, vremenom postaje suvišan deo sistema i pretvara se u totalno suprotno, u tumor i tako postaje maligan za naše telo. Zato je potrebno probuditi čitav organizam. Osim fizičkog nivoa, pokret nam daje mogućnost proticanja energetskih struja kroz naše telo i duh, i onih koje dolaze odozgo i onih odozdo – njihovo spajanje u nama kao mikrokosmosu jeste konačna harmonija.

Velika umetnica i plesačica 20.veka, Isidora Dankan, majka modernog plesa je jednom rekla, kao komentar na svoju kreaciju novog plesa „stvoreni smo divlji, ne dopustite da nas ukrote“. Njeno delo i jeste bilo odgovor na ukočeno, ukroćeno i disciplinovano društvo i umetost tog doba, njen ples jeste bio ples drevnih, slobodnih bića, ples primarnog čoveka, ritual drevnih šamana.

Ovo nije kritika istočnjačkim tehnikama, već nasuprot tome, one su stvorene za određeno podnevlje, osim toga da bi smo imali kompletan odnos sa svojim telom, duhom i umom moramo imati sve i slobodu i mir. Pravi majstor duha neće ignorisati nevolju, okrenuti leđa problemima, izbaciti ih iz svog uma, i osamiti se, već suprotno će plesati u lice nesreći, suočiti se sa svojim problemima, i sa snagom i izdržljivim telom boriti se za bolje sutra. Ko zapravo određuje šta je dobro a šta loše? Niko, to je na nama samima, sve je relativno, svaka akcija nosi svoju reakciju – ukoliko ne stavramo niti kosmičkog tkanja, univerzum će stati, neće biti života, neće biti toka, neće biti univerzalne harmonije. Harmonija se ne ogleda u statičnosti, već suprotno, harmonija je stalan tok pozitivnog i negativnog, akcije i reakcija, harmonija je ravnoeža između svetla i tame. Jedno bez drugog ne idu. Drevni indijski mit kaže da bog Šiva Nataraja pleše kosmički ples, stojeći na patuljastom demonu disharmonije, pokretima svojih ruku pali vatru destrukcije, i ponovnog stvaranja. On pleše kosmički ples promena – iz destrukcije jednog rađa se život drugog. Kosmos je u stalnom pokretu, promeni, plesu. Ukoliko Šiva prestane da pleše, čitav kosmos će stati, život će nestati – svi nivoi svesti i postojanja će prestati da postoje.  

Plešimo razuzdano, ekstatično, putujmo svetovima, otvorimo vrata svojoj svesti, prošitimo vidike, probudimo usnule delove sbe, povežimo se u kosmičku mrežu života, dodirnimo božansku silu, prodignimo svoj duh do kranica beskraja, živimo večno mladi i zdravi, i telom i duhom, dušimo punim plućima, igrajmo, pevajmo, smejmo se poput dece i životinja, budimo istinski divlji i slobodni, jer to je naša prava priroda, ultimativni cilj!

O školi plesa konačnog buđanja: http://rahasyars.blogspot.com/

M.N. 

Planetarno oslobađanje – Preobražaj Vremena

23.novembar. 2013: Aktivacija Aionovog Portala

– Preobražaj Vremena

Vreme je za preuzimanje akcije. Skupimo se svi, sami, u grupama, u parovima i mislimo o sadašnjem svetu, mislimo o boljem sutra, pomozimo planetama da nas promene. Novembra 23. u 22:10 doćiće do helocentričnog kvadrata Urana i Plutona i takva situacija će stvoriti harmoničnu i čistu vezu manifestacije za konačno oslobođenje planeta.

Naša vizualizacija boljeg i lepšeg sveta pomoćiće ovom dešavanju – a nije teško i ne oduzima mnogo vremena – zato ako pročitate ovaj tekst prenesite poruku vašim prijateljima, sakupimo se u što većem broju!

Vreme kada se portal sazvežđa Aion aktivira prikazuje se dodirom kvadrata Urana i Plutona, i koji će ostati u toj situaciji sve do 2015. godine. Ovo je najvežniji astrološki aspekt našeg vremena a njegovo značenje je veoma jednostavno: revolucija svetlosti. Tačan heliocentrični momenat kvadrata Urana Plutona desiće se novembra 23. u 22:10 i to je tačno vreme kada trebamo zastati, zatvoriti oči i misliti pozitivno, misliti o boljem sutra, o boljem životu, boljem i lepšem vremenu. Tog momenta pored ovog kvadrata Urana i Plutona, Merkur, Venera, Jupiter, Saturn, Neptun i Pluton će obrazivati šestokraku zvezdu oko sunca.

Ovakvo dešavanj u astrološkoj karti desilo se prethodno 2003. godine i ove godine u 25. Aprila najavljujući otvaranje ovog svetlosnog portala. Aktivacija Aionovog portala jeste vrhunac okretanja plime. Zbog odnosa sveopše mreže, kosmičke snage svetlosti su bile pasivne  i uglavnom su reagovale na akcije mračnih sila do sada. Od aktivacije Aiona sile svetlosti će iniciarti akciju.

U momentu aktivacije portala, galaktički centar, centar čitavog univerzuma, poslaće energetski impuls kroz naše sunce i ovu šestokraku mandalu planeta. Ovaj energetski puls će prikazati sličnost onome šta će se desiti, ali u ovom trenutku taj puls će manje više biti moćan. Ovaj puls će poslati harmonične veze ka solarnom sistemu i možda pokrene magnetsko polje solarnog sistema u promenu.

Galaktički minipuls će biti transmitovak kroz Aiona i Ionu, kosmički par blizanačkih duša koji igra veoma važnu ulogu u stvaranju Galaktičke centralne civilizacije svetlosti milion godina pre.

Svrha Ione jeste da prošiti svesnost boginje iz galaktičkog centra ka manje razvijenim planetama u unutrašnjim granicama spirale galaksije mlečnog puta. U kosmičkoj mitologiji ona je krilata boginja.

Drevni Pelasgijski narod koji je nastanjivao područje grčke pre dolaska grka poštovao je ovu boginju kao boginju stavranja i nazivao je još i Eurinome. Kao što smo u prethodnim tekstovima pominjali Eurinome je bila pramajka univerzuma koja je plesala sama na talasima praokeana. Od vetrova i strujanja vazduha kroz talase stvorila se kosmička zmija Ofion (Aion), zmija koja jede svoj rep – simbol beskonačnosti. U čitavom zanosu Eurinome vodila je ljubav sa ovom zmijom i snela jaje na talassima. Aion je obrglio jaje 3 puta kako bi ga zagrejao. Kada je jaje puklo od gornje ljuske stvoreno je nebo, od donje zemlja a iz jajeta je izašla čista ljubav u koju se transformisao Aion ovog puta kao Protogonus, Praeros ili prvobitni Apolon – čista svetlost. Ostali narodi balkana poštovali su ovaj sveti par pod mnogim imenima, čak se dokazi o tome pojavljuju i u lepenskom viru (jaje stvaranja). Ovu boginj poredili su još i sa Hakatom, Artemidom, a Aiona još i sa Apolonom, pa tako po mnogim tvrdnjama narod sa severa balkana zvao ih je i Serbona i Serbon (bogovi naših predaka). Ovo kosmičko dešavanje nas podseća na svetlost i čistu miroljubivu duhovnost kosmičke boginje, Velike Majke, koje su naši preci poznavali. Zatvorimo oči ove večeri i pustimo svoje grane iz ruku neka prođu univerzum sve do kosmičkog centra, do velike majke stavranja i povežite se sa ovom kosmičkom energijom svetlosti.

Svrha Aiona u ovom galaktičkom dešavanju jeste pomoć pri nadgledanju okretanja kosmičkog ciklusa u Galaksiji, u harmoniju sa 25.000 godina pulsa srca Galaktičkog Centra.

On će nadgledati našu aktivaciju Aiona na planeti. Ova aktivacija će predstavljati preobražaj vremena. Momenat Evolucije.

Prvi put u našoj istoriji doćiće do direktne konekcije fizičkog plana (3. Dimenzije) i kosmičkog atomskog plana (11. Dimenzije) na planeti Zemlji.

Ova aktivnost biće okidač Nove Renesanse. Zato će glavna aktivacija biti u Firenci, Italiji. Kad već ne možemo da se nađemo u Firenci, svakako ova aktivacija se i kod nas dešava u isto vreme zato sledimo instrukcije i uradimo akivaciju sami za sebe:

Počnite sa aktivacijom 23. Novembra u 22:10:

1.      Opustite svoje telo i um posmatrajući svoje disanje nekoliko minuta

2.      Pozovite u pomoć prisustvo vaše duše (Višeg Ja) i prisustvo vašeg vodiča (Anđela čuvara, totem životinju, elementalno biće, podzaka, duhove predaka...)

3.      Zamislite trenutak kompresije proboja, blic događaja, momenat planetarnog oslobađanja SADA! Mislite na bolji svet, na lepši svet, mislite na harmoniju i sreću...

Dobrodošli u novu eru Velike Boginje, boginja se najzad budi!

Marko Nektan

Vraćanje Izvoru II

Snaga duše zemlje

Ova tema je neisrpna i bezgranična – misterije zemlje su idalje neotkrivene do kraja. Čovek je nastanjivao područje „Stare Evrope“ već 500.000 godina, a po nekim saznanjima moguće je da je nekakvo čovekoliko biće gradilo svoju civilizaciju 4 miliona godina pre nas. Koliko god da smo izgubili pisanih i materijalnih informacija o tim ljudima, zemlja idalje pamti. Pored ljudi zemlja zasebno skriva svoju snagu i svoje tajne.

Poslednje vreme, kao što smo već pomenuli, ljudi se orijentišu različitim alternativnim metodama isceljenja, divinacije i duhovnog rasta okrenutih ka celestialnim silama. Njihova moć je svakako neosporiva. Pod te celestialne metzode svakako smatramo prvenstveno Astrologiju koja nas uči našom vovezanošću sa zvezdama, pa takođe, npr. i Reiki i Rekonekciju koje koriste kosmičke snage da iscelje čoveka. Sa istoka nam dolazi joga koja fokusira svoj duhovni rast od korene uzemljene čakre do krunske ili ti nebeske čekre i tako čovekov duh usmerava ka nebeskim energijama. Tarot sa druge strane istražuje misteriju ljudskih arhetipova koji indirektno jesu u vezi sa celestialnim. Da ne govorimo od rugim metodama koje ne pripadaju podnevlju, pa tako deluju poput duhovne antimakrobiotike, odvajaju čoveka od zemljine duše od koje je stvoren.

Da ponovimo, ne sporimo moć i snagu ovih metoda, već da bi se ostvario balans treba se takođe okrenuti i onim zemaljskim htonskim snagama. Još je Rudolf Shtajner govorio o nemogućnosti prilagođavanja joge na evropskom kontinentu, i tako stvorio Euritmiju, no pod uticajem komercialnog, i željom za materijalnim, ova misao je potisnuta i u mnogim slučajevima obespravljena. Ljudi često okreću leđa onom nasleđu koji im je dostupan smatrajući ga primitivnim i ruralnim, dok ruđe „primitivno i ruralno“ smatraju „naučnom metodom“ iako i jedna i druga metoda ustvari jesu alternativna konvencionalnom svetu i imaju jednake izvore snaga. Čak štaviše, sobzirom da zemljom hodimo, od zemlje smo stvoreni i zemlji se vraćamo, nemamo mogućnost letenja, i kada padamo pašćemo na zemlju, metode nasleđa, one koje su nam najdostupnije i tu u našem okruženju mogu imati više moći i snage nego ostale celestialne i pozajmljene.

Da bliže pojasnimo o vomi metodama – osvrnite se oko sebe i pogledajte šta vam je dostupno. Još su drevni Rimljani, Kelti, Tračani pa i Skiti, Sarmati, Tatari i Sloveni dolazili na različite delove planinskih oblasti balkana kako bi potražili pomoć pri isceljenju zbog bogatog izvora lekovite vode, lekovitog bilja, dragog kamenja i kristala, ali i energetski jakih mesta na zemlji. Tako poznajemo snagu isceljenja Timočke krajne, južne srbije, zapadne srbije, ali i područje drevnog Singidunuma krije neiscrpne tačke moći koje mogu pomoći pri isceljivanju. Još u kameno doba čovek je uvideo ovu snagu zemlje, moć lekovitog bilja sa isceli svaku boljku, da očisti svaku ranu, istera zloćudnog demona (virus) ili ulepša telo. Spravljao je meleme, napitke, mirisna ulja i spuštao u vodu u kojoj se kupao. Za neke biljke je verovao da nosi magičnu moć pa je nosio kao amajlije. Lekovito bilje jeste bilo jedno od razloga naseljavanja mnogih naroda na Balkan, ali i osvajačkih ratova – svako od njih je želeo neograničenu dostupnost ovim izvorima.

Sa druge strane imamo eiscrpan rudna bogatstva metala, drago i poludragog kamenja, minerala i kristala koje su drevni ljudi nosili u nakiru, spravjali boje za telo, ali i napitke i meleme kako bi ovim čudotvornim darovima iscelili telo i stekli moć. Ništa nije slučajno, ali najneverovatnija stvar je da duž čitavog Balkana, posebno u njegovom središtu postoje nalazišta velikog broja različitih sorti ovog magičnog kamenja – mesto kakvo nigde drugde na svetu nema. Stara Evropa se može i nazvati tajni kovčeg sa blagom majke zemlje – mesto gde je ona sakrila svoj najvredniji i najmoćniji nakit. Planinske reke teku kroz kamenje i tako pročišćavaju i obogaćuju svoje vode koje se milenijumima unazad koriste u svrhu isceljenja – ali i sama voda postaje deo skoro svih magijskih obreda na Balkanu, baš zbog svojih isceljujućih i magisjkih moći. I danas u doba kada svet ostaje bez čiste vode, kada je potrebno ugrađivati veštačke filtere da bi se dobila zadovoljavajuća voda za piće, na Balkanu još uvek ima izvora i reka koje su netaknute, lekovite i moćne. Na žalost, pod presijom politike i ljudskog odvajanja od snage zemlje (lažnog patriotizma, globalizma, materializma, doba eksploatacija), ova nalazišta se prodaju stranim kompanijama, reke se zagađuju, grade se hidrocentrale i time se uništava poslednje utočište čistog duha i svetilište zdravlja...

Pored svega toga, narodno nasleđe i učnje o različitim metodama divinacije nas direktno povezuje sa jezikom duša zemlje – osluškivanje šta nam te duše govore. Često ove metode obespravljujemo i skeptično pristupamo njihovim rezultatima iako u mnogim slučajevima ti rezultati se upravo ostvaruju. Zapitajte se šta pomislite kada vam neko govori o proricanju putem taloga od kafe, ili gašenju ugljevlja, bacanja zrna pasulja, po treptanju delova tela, po okolnim pretskazanjima...? Često se nasmejemo i prokomentarišemo „Babine vradžbine“ ili „Sujeverja“, a pritom tvrdimo kako je sanovnik, astrologija ili tarot naučna metoda. Sve te metode su alternativne – jedina razlika je njihovo poznavanje, uobičajena pojava i usmerenost ka zemlji ili na nebu (htonsko ili celestialno). Postoje još neke drevne emtode koje se polako zaboravljaju a to je Govor Drveća, Totemizam i Rune  - koje su dobile na popularizaciji ali samo u određenim krugovima ljudi, dok prethodno pomenute metode su mnogo više zastupljene.

Snaga duše zemlje ležu upravo u svim trdicionalnim i okolnim mogućnostima koji su nam bogom dani. Sila koja nas pokreće i od koje živimo, sila koja čini naš identitet i u kojoj će mo pronaći siguran spas, zapisana je u svakom kamenu, drvetu, cvetu, reci, jezeru, izvoru svemu što nas okružuje. Čak i da nismo rođeni tamo gde se trenutno nalazimo, da bi smo pripadali toj zemlji moramo zaslužiti milost duhova, i tako postanemo deo moćnog kruga. Poslušajmo šta nas zemlja uči, polušajmo šta nam drveće govori, osetimo otkucaje srca te zemlje – i pronaćićemo siguran put ka sreci, zdravlju i duhovnom napretku, bez ikakvih odricanja...

Nastaviće se...

U nastavku:

1.      Čuvari zemlje

2.      Kako da uspostavimo ponovni kontakt sa dušom zemlje

Odlomak iz knjige „Buđenje Boginje“

M.N.

Vraćanje Izvoru

Duše Zemlje

U doba globalizacije, multikulturalizma, pop kulture, ljudi se sve više i više pridružuju tom kolektivnom podsvesnom. Mnogi kažu da onda kada smo rođeni naš život je zapisan u zvezdama, i da smo sa tim zvezdama direktno povezani. Uticajem zvezda dolazi do promena u našem životu. Novije religije, poslednjih 2.000 godina, usmerile su ljudki duh ka celestialnom, nebeskom. Tako je i naš razvoj krenuo u tom smeru, ka nebu, na višem, i taj smer smo nazvali pozitivnim. Nasuprot time okrenuli smo leđa htonskom, zemaljskom, iako smo prvenstveno deca zemlje, deca Velike Majke. Od zemlje smo sačinjeni, njene plodove ubiramo i hranimo se, uživamo u darovima zemlje, ali opet koristimo ona izraz materialno, kao da je to nešto loše i negativno. Vođeni mislim da je materialni svet svet greha, krenuli smo da zagađujemo svoje okruženje, puštamo izduvne gasove u vazduh, uzemljujemo struju, bacamo radioktivne materije na zemlju, ostavljamo otpatke pokraj drveća i reka, i time sebe potpuno dikontektovali od zemlje. Zemlja je majka, iz nje smo proiznikli i u nju se vraćamo – barem je to sveopšte dokazana naučna teorija. Naše telo je materijalno, gravitacijom hodi po zemlji, na zemlji spava, hrani se, pije vodu, vodi ljubav, razvija se, donosi porod i umire, i tako opet postaje deo iste zemlje.

Za drevnog čoveka najmagičnije spoznanje bilo je moć žene da rađa, ali takođe i to da biljke niču iz zemlje – tako je uporedio ženu i zemlju. Spoznao je istu energiju, iste afinitete i vibracije i tako nazvao zemlju majkom, odnosno Velikom Majkom, Velikom Boginjom. Naravno da smo povezani sa nebeskim, sa kosmičkim sa Bogom Ocem, ali da bi nas bilo potrebna nam je i majka, Majka Zemlja, Majka Boginja. Tako smo mi deca i majke i oce, i nebeskog i zemaljskog.

Svaki deo te zemlje ima jedinstvenu i magičnu vibraciju – sever, jug, istog, zapad, pa elementi: vatra, voda, zemlja, vazduh; drveće, biljke, kamenje, životinje,mikroorganizmi, ljudi – sve to čini posebnu vibraciju. Tamo gde smo iznikli, od materijala od kojeg smo sačinjeni, nosimo i vibraciju, nosimo energiju. Tako zemlja po kojoj hodimo pripadala je našim precima, oni su je poštovali i negovali je, na kraju su u nju i pokopani, ali na posletku njihovu krv nosimo u telima – krv iste te zemlje, tog dela, po kojoj hodimo. Naši preci su je obrađivali, koristili, jeli njene polodove, pili njenu vodu, grejali se o njoj vatri, i bili u skladu sa Velikom Majkom – tako su je i poštovali, prinosili joj žrtve, molili joj se i slavili njene promene po sezonama. Njhova moć je uveličavala istu tu zemlju i zapis tih pradavnih događaja leže u svakom drvetu i kamenu koji nas okružuje. Pored toga spoznali su neverovatne lekovite moći određenih tačaka na toj zemlji, i u davnim vremenima odlazili na ta mesta kako bi iscelili bolest, uzemljili višak energije, i pronašli snagu da dalje žive i bore se... 500.000 godina pre nas proto čovek je zemlju poštovao kao uzvišeno biće, kao centralni deo sistema jednog globalnog organizma. Kada se jedan deo organizma odvoji i prestane da funkcioniše u skladu sadrugima, tada nastaje veliki problem u sistemu, a sam organ nstaje da egzistira poput tumora. Da bi čitav sistem nastavio da radi, tumor mora biti otstranjen i odbačen. Tako i onog momenta kada se čovek odvojio od energije zemlje, postao je tumor globalnog sistema zemlje, i počinje da biva odbacivan kako bi sistem nsatavio da funkcioniše.

Onda kada smo se odvojili od zemlje nastale su razne nove bolesti, bolesti za koje sama zemlja nije stvorila lek, bolesti koje u suštini pretstavljaju prirodnu elekciju sistema koji odbacuje suvišno da bi funkcionisao.

Stvoreni smo na određenom mestu tog sistema, sa razlogom, od njegovog materijala smo sastavljeni i duh njegovih predaka nosimo kao zapis. Odgovorni smo za funkcionisanje tog dela sistema. Onda kada smo odlučili da okrenemo leđa zemlji, nastali su problemi.

Mesto na kojem živimo naziva se još u knjigama arheologa i „Stara Evropa“. Stara Evropa je kolevka civilizacije, kulture i duhovnosti. U podunavskoj kulturi postoje civilizacije stare i po 50.000 godina, a nekim poslednjim istraživanjima dokazano je da je protočovek na tim prostorima obitavao i pre 500.000 godina. Razlog za nastanjivanjem ljudi na ovim prostorima jeste idealna klima, izrazito plodna zemlja, obilje rudnih bogatstava, lekovitog bilja i reka, snaga i prilagodljivost same zemlje. Ta zemlja mu je davala mogućnost da živi u sreći i zdravlju, davala mu je inspiraciju i mudrost, od koje je i stvorio prve tekovine civilizacije. On je tu zemlju duboko poštovao i voleo kao sopstvenu majku. Čitava regija okružuje neverovatan planinski venac Stare Planine, koja se još i zove Balkan – Velika Majka. Jkoš u vreme proto indoevropljana, pa i kasnije u vreme Tračana, Grka i Rimljana, Balkan se smatrao tronom Velike Majke koja sedi u podnožju drveta sveta koji granama dodiruje nebeski svod, zvezde i planete, dok korenovima doseže do sveta mrtvih, a koga okružuje velika zmija mudrosti koja jede svoj rep (Dunav). Čitava simbologija i legende koje okružuju ove prostore, nebrojena sveta mesta drevnih duhovnih puteva i religija, misterijskih kultova i šamanskih veština pojačala su moć same zemlje. Kasnije došlo je do promene kulture i ljudi su potirsnuli to svoje poštovanje. Najezdom osvajača ljudi su krenuli da zaborvljaju svoju istinsku tekovinu, a sećenje na moćni duhovni i isceljujući centar zadržao se kroz narodnu magiju, folklor i običaje i arheologiju. No sve te informacije o moćnim vibracijama zemlje ne uzimaju se više ozbiljno i tako stanovnici ovih predela počinju da se grupno odvajaju od samog sistema.

Svedoci promenama na celestialnom planu, ali i na samoj zemlji, došao je period kada sam sistem kreće da odbacuje suvišan tumor, negativno, kako bi sistem funkcionisao. Svi oni koji su se potpuno diskonektovali, a vođeni new age metodama još više zaronili u bespuće, postaju sada problem i sami sebi. Bolest se ne ispoljava više na fizičkom već i na mentalnom i duhovnom planu. Potisnute energije ispod tla zemlje počinju da divljaju i tako prave haos u ljudima – hladan tih rat u srcima ljudi se vodi, a niko ne shvata razlog za tim. A razlog je jednostavan – zaboravili smo Veliku Majku, prekinuli smo kontakt, prekinuli smo da obitavamo u skladu sa dušom zemlje...

Nastavće se...

U nastavku:

1.      Snaga duše zemlje

2.      Čuvari zemlje

3.      Kako da uspostavimo ponovni kontakt i zašto je to dobro za nas?

Odlomak iz knjige „Buđenje Boginje“

M.N. 

Molitva Velikoj Beloj Vučici - Velikoj Boginji

Molitva Velikoj Beloj Vučici

Večeras na pun mesec, zapalite belu sveću i zamislite veliku belu vučicu kako sa istoka dolazi k vama i uputite joj molitvu: 

O Velika Bela Vučice

Ti koja lutaš divljinom

Ti koja se tiho kriješ u senkama

Ti koja trčiš najbrže i skačeš visoko

Iznad visokog drevnog drveća

I svetih zapisa.

O Velika Bela Vučice

Ti koja gospodariš gustim šumama

I svetim gajevima

Ti koja si boginja naših predaka

Koja dolaziš na poziv samo onima čistog srca

Molimo ti se i prizivamo te

O Velika Bela Vučice

Gospodarice prirode, majko zemlje

Ti koja u svojim očima kriješ sjaj srebrnog meseca

Ti koja čuvaš svoje štence iako su te oni zaboravili

O majko, o kraljice, o boginjo, o sestro

Smiluj se našim vapajima u tami

O Velika Bela Vučice

Podari nam svoju iskonsku snagu

I mudrost tvojih svetlih očiju

Nauči nas da neumorno ostvarujemo svoje želje

I da stojimo u odbranu onima koje volimo

Da oživimo usnuli dih naših predaka.

O Velika Bela Vučice

Pokaži nam skriveni put i polja mesečevog sjaja

Neustrašiva dušo,

Prati nas u samoći i tuzi

Trči s nama u dreći i veselju,

Zavijaj na mesečini za naše duše i srca

O Velika Bela Vučice

Neka tvoja milost bude večno nad tvojim narodom

Odlomak iz knjige „Buđenje Boginje“

Marco Nektan

Bela Vučica - Velika Boginja

Bela Vučica

Veselin Čajkanović kaže da se za „Srbina“ kaže da je vuk, i to je u radu utoliko što je vuk mitski srodnik i predak Srba, uopšte mitski predstavnik srpskog naroda. I u predslovenskom periodu narod Balkana, preci današnjih Srba slavili su vuka kao neustrašivu životinju, i verovali u njihovu totemsku moć. Drevni šamani Bakana obožavali su boginju za koju su Grci govorili da je Skilakagetis – velika vučica. To je bio jedan od glavnih epiteta velike boginje Hekate – Artemide, odnosno Potnije Teron za koju mnogi današnji autori tvrde da je Serbona. Epitet Skilakagetis, opisuje lik Potnije Theron kao boginje sa krilima koja drži za prednje šape dva vuka. Ovaj prikaz se posebno vezuje za Sirijsku boginju Anahitu (otuda i Anakata), po mnogi direktnu stodnicu naše Potnije Theron. Na osnovu priče o Anahiti, mnogi antropolozi veruju da je njen kult došao iz male azije na balkan, no zapisi drevne prošlosti govore kroz legendu nešto drugo. Naime po legendi boginja Leto obitavala u Hiperborei (zemlja u Podunavlju) i sa Zevsom imala dvoje dece – Apolona i Artemidu. Da bi spasla svoju decu pretvorila ih je u dva crna vuka i na ramenima pobegla u malu aziju (Prigiju) gde su je negovale čarobnice. Ovaj prikaz govori o ovoj boginju majci, kao o kultu koju u stvari dolazi iz podunavlja na bliski istok – što je i logično s obzirom da su podunavske kulture i kultovi plodnosti bar 5.000 godina stariji od onih Sirijskih. 

Mnogi smatraju Leto u stvari mitskom prapredstavom boginje majke Kibele – Bele Majke Vučice. Ponekad ovu boginju uspoređuju sa Hekatom odnosno Artemidom, tako je identičan prikaz i Kibele i Artemide u liku Potnije Theron – Gospodarice Zveri. Bilo kako bilo, vuk je i u ovim kultnim misterijama drevnog naroda bronzanog doba predstavljao važnog lika u vrhu totema.

Vuk ima lunarnu i htonsku ulogu u kosmologiji. Predstavljao je božanstva šume, odnosno bogove zveri poput Pana, Kernunosa i Lešija. Lešij je slovenski bog koga u ukrajini još nazivaju Vučiji bog. Ne znamo na koji način je ovaj kult doveden u doder, li takođe Tračansko božanstvo Sabazijus se nekada zamišljao u obliku belog vuka, što je kasnije po prijemu hrišćanstva prešao kao epitet svetom đorđu, odnosno „belom heroju“. Mnogi antropolozi navode da je ovaj vuk koji predstavlja vrhovnog boga u stvari „Hromi Vuk“.

Nesvakidašnji dodir lunarnog bića i muškog božanstva plodnosti i šume nas je ovela u nedoumicu i navela na dalja istraživanja. Naime ovaj mit je donekle pogrešan je r muška božansva su se obično vezivala za solarni kult, celestialni, i tako je njihov oblik bila zmija, odnosno zmaj, a oblik htonske totem životinje poput vuka u stvari bio lik boginje, majke zemlje, gospodarice meseca. Ovu tvrdnju smo u stvari  i potvrdili prethodnom vezom velike boginje sa vukom.

Mnogi šamani balkana smatraju da prilikom prizivanja Šumske Majke, Samodive ili ti kako je vlasi zovu Mume Paduri, ona se ukazuje u liku Bele Vučice. Moguće jer je beli vuk velika retkost, da ovakav prikaz u stvari pretstavlja jedinstvenost i jačinu. Kada se rodi štene vuka potpuo belo, obično zna biti odbačeno iz straha, i onaj koji preživi u stvari biva najjači. Bela vučica koja dalje ima moć da daje porod i postaje deo nekog čopora zaista ima moć velike Boginje.

Vezivali je za arheološka i antropološka istraživanja, mnogi praktičari obnovljenog kulta drevne religije ovu neverovatnu boginju i doživljavaju, kroz vizije, meditacije i inkantacije, kao Veliku Belu Vučicu – jedinstvenu gospodaricu htonskog sveta, lunarnu majku, gospodaricu zveri – Potnija Theron.

Da bi smo ušli u direktan dodir sa duhovima zemlje, bogovima naših pradavnih predaka i povezali se sa čistom energijom ove naše pramajke, prizovite je, obratite joj se u molitvama i zamišljajte kao belu vučicu – i čista moć divlje prirode će vas blagosloviti!

Iz Nastavka:

1.      Preobražaji

2.      Vuk u Srpskoj mitologiji

3.      Vuk u Srpskoj Magiji

4.      Prizivi i molitve Beloj vučici

Odlomak iz knjige „Buđenje Boginje“

Marco Nektan

Veo Boginje i Veo Svestenstva

Veo Boginje

Kao što već poznajemo, ovaj običaj pokrivanja glave je veoma rasprostranjen medju judeo-hrišćanskim religijama i ima signifikaciju potčinjenosti, sramote i statusa, posebno među ženama. Sama biblija govori o tome kako bi svaka žena trebala nositi veo na glavi, tj. Imati pokrivenu glavu posebno u hramovima. Muslimanke pokrivaju čak i usta dok neke ortodoksne Jevrejke umesto vela nose perike. Bilo kako bilo mnogima ovaj veo upravo predstavlja simbol patrijahalnog društva, potčinjenog žesnkog statusa, iako nije uvek bilo tako. 

U drevna vremena, čak i u bronzano doba i muškarci i žene su nosili veo u toku ceremonija odavanih u čast velike boginje. Veo je predstavljao vrata izneđu sveta ljudi sveta duhova, pa je tako samo pokrivanje bio sveti čin ulaska u religijski ritual. Žene su bilo duboko poštovane tako da je vremenom status sveštenice ili sveštenika bio upravo određivan ovim velom na glavi. U drevnoj Persiji veo su nosile isključivo žene aristokratskog porekla kako bi pokazale svoj plemeniti status. No, među Sumerima, sveštenice Inanne, kao i Hititske sveštenice boginje Anahite nosile su veo kako bi pokazale strahopoštovanje prema ovoj velikoj Kraljici Bogova. Stragorčki, Tračanski, Ilirski, ali i Rimski sveštenici predstavljali su svoj status pokrivajući glave velom, posebno tokom rituala i obreda.

U više navrata i sama boginja je bila predstavljena kao prelepa gospa sa velom na glavi. Tako možemo videti starogrčki kult Izide u to vreme zvane Ijo koja nosi crni veo na glavi predstavljajući noćno nebo. Isto tako i velika mati Hekata nosi crni veo kako bi predstavila vladavinu nad čitavim kosmosom. Istu funkciju imao je i veo na drugim boginjama poput Ištar, Inanne, Anahite, dok su Indijci, drevni Egipćani i Persijanci čak pokrivali statue boginje velom i time određivali njenu božansku formu, nedostupnu običnim ljudima, smrtnicima. I naša boginja Serbona (Sirona, Anakata, Artemis, Hekata) na nekim prikazima nosi veo kako bi predstavila svoje prisustvo među ljudima, među svojim narodom, ali i njenu vladavinu nad nebom, kosmosom. Kasnije po primanju hrišćanstva, Bogorodica se često prikazuje sa velom na glavi, gde simboli meseca i zvezda ustvari otkrivaju njenu pređašnju prirodu – kako neki kažu: „ boginja nas nije napustila samo je skrivena pod velom Device Marije“!

Značaj vela je višestruk i svakako ne nosi status srama i tereta, već samo pokrivanje glave pred obrede, rituale ili molitve u stvari predstavlja momenat iskazivanja poštovanja prema božanstvu, prema našoj velikoj majci. I zato, kako običaj nalaže, pred svaku molitvu, pokrijmo glavu velom i time iskažimo prvo i najuzvišenije poštovanje prema našoj Velikoj Božanskoj Majci!

Odlomak iz knjige "Buđenje Boginje"

M.N.