Tuesday, 25 June 2013

Novo doba matrijahata - Povratak Boginje

Lilit u Raku od 21.juna 2013. do 02. februara 2014.


Prva zabeležena priča o legendi o Lilit datira još iz drevne Sumerije, pre odprilike 4.000 godina, pre hrista. Lilit je bila poštovana kao „Ruka Inane“, velike boginje Sumera poštovane kao „kraljica nebesa“, boginje ženskog principa, plodnosti, ljubavi, meseca. Lilit je bila jedna od mladih gospi, sveštenica i svetih žena u hramu. Boginja Inanna beše obožavana u ritualima „svete seksualnosti“. Naime, u to vreme žene su bile duboko poštovane, tako da samo određene koje su bile birane za poziv sveštenice, bavile su se „svetom prostitucijom“ koja je u to vreme bila najpoštovaniji posao. Svako ko bi posetio hram, mogao bi na dopuštenje sveštenice voditi ljubav sa jednim od najmoćnijih i najlepših žena i time obožavati nebesa. Lilit je bila sveštenica, „Ruka Inane na zemlji“ koja se sakupljala muškarce za ovas sveti ritual. Visoka sveštenica hrama birala bi mladog muškarca koji bi predstavljao Dumuzida, ljubavnika Inanne i „nebeskog kralja“ , da sa njom opšti u ritualu poznatom pod imenom hieros gamos, odnosno svetoj svadbi, i sa ženom-boginjom vodi ljubav kako bi osigurao blagostanje u zajednici. Boginju Inannu možemo poistovetiti sa antičkom Hekatom – Artemidom, a po svim epitetima sa Serbonom, što bi i etimološki Dumuzid predstavljao Zurvana persijskog odnosno Serbona...

Zigurat u Uru, Ostaci hrama Inanne u Iraku

Bilo kako bilo, nekoliko hiljada godina kasnije, patrijahalno društvo uzelo je maha, Lilit je bila demonizovana kao i sve što je činilo kult i božanskost samog ženskog principa. Hramovi svete seksualnosi su bili uništeni, a moć ženstvenosti je obespravljena i smatrana zlim.

Stvaranjem nove patrijahalne svesti, Lilit postaje nešto potpuno drugo. Lilit je naime poznatija kao prva Adamova žena koju je bog kao i njega stvorio od zemlje. S obzirom da nije htela da se povinuje Adamovoj dominaciji, napustila ga je, kao i sveti raj i otišla putem crvenog mora, gde je bila prokleta da živi život u potpunoj misteriji, pod senkom, i potpuno potisnuta i skrivena od sveta.
Druga Adamova žena beaše Eva, stvorena od njegovog rebra. Samo stvaranje Eve predstavilo je novu ženu, potpuno potčinjenu voljom muškarca, ženu koja je predstavljala vlasništvo muškarca, ona kojoj nije dopušteno da misli, nego samo da služi, žena kakva je bila zahtevana u narednom periodu više od 2.000 godina.


Ovaj astrološki događaj, Lilit koja ulazi u znak raka, u suštini njena prava kuća, i predstavlja taj povratak Lilit u gnezdo, u rajsku baštu. Ona je reprezentovana sovom, ona je boginja Meseca koja predstavlja život, smrt i ponovno rođenje, preporod. Ona se vraća nazad kući (Lilit u Raku) ili ti pred našim vratima, za šta joj trebamo uputiti dobrodošlicu oberučke. Vreme je da osetimo tu misterioznu snagu u nama samima. Lilit nas uči. Rak je tama noći, i ona je nastupila. Rak predstavlja našu prošlost, naše predke, naš rod. U ovom procesu obožavanja, možemo biti oslobođeni da idemo dalje, istinski divlji i slobodni.

Lilit astrološki predstavlja u stvari tamnu stranu meseca, mesečevu senku, i samim tim duboku, skrivenu stranu uma, našu podsvest. Ona nas sada zove i izranja, sjedinjuje se polako sa našim umom, sa našom svešću, povezuje se sa našim telom, našim emocionalnim telom, i osećamo duboko. Osećanja su sada naša dinamična realnost. Stvorena su od energije života i sadrže mudrost. U procesu saznavanja i prepoznavanja svega toga što osećamo, možemo dublje upoznati same sebe sve do potpunog ispunjenja.


Lilit govori o potpunoj jednakosti i nikako neće odbite svoje esencialne vrednosti, verovanja i ideje. Ona će uvek odbraniti nezavisnost i odašiljati snagom, hrabrošću i strašću. S obyirom da ima moć da se regeneriše i podhrani, sama će voljno odvojiti sebe od međuzavisnosti, ako se oseti potlačanom na bilo koji način.

Istinska Lilit se vratila u našu svest, i samim tim je netrebamo držati zatočenu u tami naše podsvesti kao nasleđenu negativnu sliku mračne ženske figure.

Ovo mesto, gde odemo kada zatvorimo oči, je vekovima u nazad bilo otuđeno od nas, ukradeno i skriveno od privilegije da ga poznajemo. I sada ponovo, vidimo da je vreme, vreme da obnovimo ono što smo mislili da je davno izgubljeno.

Na dan letnje solsticije, 21. Juna 2013. godine, sunce je prizvalo Lilit nazad u kuću Raka. Lilit se povukla iz umnog znaka Blizanca i prešla u emotivnu kuću Raka i tu će ostati do februara 2014. Poruka toga je da Božanska Majka Boginja je ovde sa nama. Buntovna boginja Lilit se sada spaja sa Božanskom Majkom u kući Raka. Vraćajući se na početak kruga, Ona počinje opet boraveći u materici. Spiralni ples se nastavlja kako se pridružujemo u jezgru, tamo gde je nežnost i moć, i živimo sa inspiracijom stvaranja života. Mi stvaramo iz prostora naše materice, tako moramo podhranjivati taj prostor ljubavlju, podrškom i znanjem. Ovo jezgro našeg bića, materica iz koje smo proistekli, spremna je da bude počastvovana. Majka je spremna da bude slavljena. Ženski princip je spreman da bude slavljen, prepoznat, podržan i saznat. Poredeći Lilit odnosno Inannu sa balkanskom Hekatom (Serbonom), a Božansku majku sa Kibelom, Kibabom, sada prepoznajemo njihovu jedinstvenost. Bokinja preporođena biće u potpunosti trojna – boginja zemlje, podzemlja i nebesa, onakva kakvu su nazvali Bela Boginja, čiji dolazak su najavljivale razne obnovljene neopaganske organizacije i pokreti – sada je boginja stigla, sada je tu sa nama.

Da bi smo istinski mogli slaviti ovaj Ženski princip, moramo na isti način slaviti i poštovati i Muški princip. Prema okultistima i prorocima novog doba, matrijahalno doba bilo je doba Izide, zatim patrijahalno je bilo doba Ozirisa, a sada nastupa doba Horusa, potpuna ravnoteža muškog i ženskog principa. Mi smo jedno, stvoremo od dva principa naše svesti. Moramo poštovati i slaviti oba aspekta nas samih kako bi smo bili potpuni.

Ovim smo tek počeli, tek zakoračili u jedno novo, neistraženo doba koje je davno zaboravljeno i potisnuto, doba kada je astrološki Lilit u kući Raka. Zakoračićemo duboko u tamu našeg uma, otkriti davno potisnute želje, susresti se sa pravim crnim srcem nevinosti, istinskim bićem, onim razuzdanim, prirodnim, instinktivnim, intuitivnim, istinski divljim i slobodnim bićem.

Blagosloveni budite na svom putu do istinske i bezuslovne ljubavi!


-Marco Nektan -  

Friday, 21 June 2013

Dan svetlosti - Molitva Hekati - Serboni, boginji svetlosti



Ove godine, 2013. najveći, super pun mesec pada baš 23. Juna, u toku letnje solsticije, kada je sunce na vrhuncu, kada je dan najduži. Ovog dana upaljene su baklje univerzuma, čitavim svetom vladaće svetlost, sunce je najviše na svom horizontu, a mesec je najbliže zemlji, njegovo lice će biti najveće nego ikad u godini. Ovako nešto desi se jednom u mnogo godina, i sveršena je prilika da zamolimo veliku boginju Hekatu – Serbonu sa svojim epitetom Fosforus ili Fosfora (Boginja Svetlosti) da ispuni naša srca ljubavlju i odagna mržnje, da našu dušu ispuni svetlošću sunca, meseca i zvezda i tako odagna tamu, da nas daruje berićetom i tako odagna bedu. Iskoristimo priliku i širimo ovu pozitivnu energiju svetom.

Uveče, 23. Juna zapalite barem dve sveće, jednu za mesec, a jednu za sunce (crnu i beli ili zlatnu i srebrnu ili žutu i plavu, ako ste u mogućnosti, bilo koje dve sveće takođe odgovaraju), ostavite malo hrane i zapalite najfiniji miris (tamjan). Udahnite duboko tri puta, sa tri prsta dodirnite svoje srce (tri otkucaja srca), dodirnite svoje usne (tri otkucaja srca), dodirnite svoje čelo (tri otkucaja srca), podignite obe ruke držeći tri prsta ka nebu (tri otkucaja srca), zatim sa obema rukama držeći tri prsta dodirnite zemlju (tri otkucaja srca) – broj 3 je posvećen boginji Hekati, ona je trojna boginja neba, zemlje i podzemnog sveta, magije, isceljenja, mladosti i moći... Zatim izgovoriti molitvu iz srca:

„Molim ti se, voljena Hekata – Serbona Fosforus,
Boginjo raskršća puteva i raskršća svetlosti sunca,
Meseca i zvezva, purpurna boginjo neba,
Velika boginjo duhovnih misterija, kćeri Velike Majke,
Lljubavnice divljine, usamljena lutalice koja nosi nebeske baklje,
Zaštitnice vukova, Kraljice zveri,
Ti iz koje proističu sve svetlosti svih svetova,
Gospodarice koja čuvaš ključeve svih brava,
Ti koja vladaš svetom, molim ti se,
Počuj moje vapaje ove noći, ovog svetog dana,
Kada sunce ljubi mesec, kada je svetlost najjača,
Ispuni svetlošću srca naša, daruj nas srećom, ljubavi i bogatstvom.
Neka tvoja milost bude večno nad tvojim narodom!“    

Neka svetlost večno sija u našim srcima!


-Marco Nektan-

Thursday, 20 June 2013

Molitva za letnju solsticiju: ZASIJAJMO!



Rasvetlimo nepravdu
Rasvetlimo tugu
Rasvetlimo patnju
Rasvetli mo mrznju
Rasvetlimo ugnjetavanje
Rasvetlimo strah

Probudimo se! Uzdignimo se! Uronimo u moć!
Budimo sjajni jedni prema drugima! Volimo.
Ovog najdužeg dana, znajmo sopstvenu lepotu.
Odajmo počasti jedni drugima.
Blagosiljajmo ovu zemlju.
Zasvetlimo!

Mi smo jedno sa suncem.
Ovog momenta, zaslepimo svoja srca svetlošću!
Neka je svetlost bogova nad nama!

Monday, 17 June 2013

Orfička Molitva Protogonisu

Orfička Molitva Protogonisu



O sveti prvorođeni, poslušaj moje molitve,
Dvostruki, iz jajeta rođeni, ti koji lutaš vazduhom

Ti sa Glavom Bika, slava je u tvojim zlatnim krilima
Iz koga Bogovi i čitavo čivečanstvo izvire

Protogonus, slavljena moći
Neopisivi, skriveni, svesjajni cvete,
Crne oči tvoje, čine tamu noći
Svepristuni sjaju, čista i sveta svetlosti,
Serbon Fanuse prizvani, slavo nebeska,
Mašući svojim krilima, ti letiš svetom
Priapusu, tamnooki donosiocu svetlosti, tebi pevam,
Nežni, sveznajući, sve-blaženi kralju,

Radosni obliku, naš pravi bože
Svete ti darove prinosimo u tvom milostivom svetilištu. 

Friday, 14 June 2013

Protobog Serbon i Stvaranje sveta:

Protobog Serbon i Stvaranje sveta


Drevni preindoevropski mit o stvaranju govori o uzvišenom kreatoru, kreatriks, Eurinome (Europa, Anan, Proto Serbona, Univerzalna Hekata, može se poistovetiti sa indijskim konceptom Šakti, univerzalna kosmička energija stvaranja) – Univerzalna kosmička boginja svega, koja se uzdigla sama, gola iz haosa, kako bi odvojila nebo od praokeana i tako plesala na vrhovima talasa. Uhvativši severni vetar s leđa zagrejala je vazduh među dlanovima i od tog vazduha i talasa spontano stvorila kosmičku zmiju Ofiona (Fanusa, Protogonusa, Kronusa, Hronusa, Hromog Dabu,  Daba – Dajbog, Zervana kako su ba zvali u Persiji, a Orfici i Mitraisti su ga poštovali kao Servana odnosno Serbona) koji se pario sa Eurinome. U obliku belog orla (Dvoglavi orao, Mati Sva) snela je kosmičko jaje na talasima,  i vezala je Ofiona kako bi inkubirao jaje. Jaje se prepolovi na dva dela i od njega nastade nebo i zemlja, a iz jajeta izadje Stari Eros, odnosno ljubav.  

Stari Eros (Praeros, Priros, Priapus) ustvari jeste isto što i prvostovreni, odnosno prvorođeni Protogonus Zervan odnosno Serbon. On je univerzalna sila koja spaja sve stvari, apstraktan, imanentan ali i transcedentan. Nasuprot klasičnoj muškoj muževnoj figuri on je još mladi, naivni mladi dečak, svet koji tek treba da nastane. Kult protogonusa se može poistovetiti sa Aionom odnosno vremenom, što je isto što i Kronus odnosno Hronus (Otac Vremena). Najraniji mitovi govore o ovom bogu kao serpentu, odnosno zmaju ili zmiji koji jede svoj rep (Uroboris). Isti taj simbol pojavljuje se i kod Baska u obliku koji smo već pominjali. Njgovo pragrsko ime Hronus, može se usporediti sa Srpskim hromi, odnosno kromi, a s obzirom da predstavlja pra svetlost, prvu svetlost stvaranja (Fiat Lux), on je Dajbog, Dabog, Dana – Hromi Daba, poznatiji i kao Hromi Vuk, praotac. Sa druge strane on je isto što i Zurvan (odnosno Zervan, odakle i potiče ime Serban, Serbon), koga su poštovali persijanci, i kod njih je imao isti simbol protogonusa, praboga, prastvaraoca pre vremena, ali i samo vreme, otac vremena. Kako je on ušao u sam proces vremena, odnosno plan reinkarnacije prelazivši od prvobitne zmije, odnosno zmaja stvaranja, preko pra Erosa (Prierosa, Priapusa) boga ljubavi i plodnosti, energija koja povezuje sve u kosmosu, tako je on pratilac Velike Majke Zemlje Kibele (koju smo objašnjavali i pominjali u predhopdnim tekstovima) i zajedno sa njom stvara čitav svet i bogove...

Orfička, Mitraistička, Persijska kao i Pelasgijska (Proto Grci) kosmologija pominje ovog protogenosa, odnosno praboga različitim imenima: Hronus (Kronos), Fanes, Ofion, Zurvan (Zervan, Surban, Serban, Serbon), Aion (Eon), Praeros (Priapus, Pan), feničanski Olam (Selam – Večno Vreme); a kasnija filozofija uzima ovaj oblik tumačenja kao kosmićku silu, kao Boga u hrišćanskoj teologiji, kao Uzvišenu kosmičku energiju Tao, ali i sam simbol zmije Uroborusa koji se kasnije koristi kao simbol filozofa u Alhemiji i Hermetizmu. Ovo imanentno božanstvo koje je i apstraktno i ralno tumačeći drevnu teologiju, pojavljuje se dalje u različitim oblicima i u suštini ne predstavlja ni dobro ni zlo božanstvo već neutralnog stvaraoca, onaj koji stoji iznad svega. Njegovo postojanje možemo videti u staroslovenskom mitu o Rodu, u religiji Jazida kao andjelu paunovih krila – Melek Tausu (Rajska Ptica, Plavi Bog), u hinduizmu kao Braman i u Judaizmu odnosno Kabali kao Jehova. Iako u mnogim religijama ovaj bog je najuzvišeniji, monoteistični stvaraoc, ipak pra mit govori o njegovoj prethodnici praboginji majci čitavog kosmosa – Šakti, Eurinome (Europa), Tetida (Tetis), Kosmička Hekata (Pra Serbona), Asteria, Signati, Univerzalna Kosmička Devica, Bogo-Rodica, Bekonačna Kosmička Materica, Centar kosmosa, Centar Stvaranja, Kraetis...


- Nastavak ovog teksta biće uskoro publikovan. Iz sadržaja nastavka:
Ofion i Protogonus
Kronus, otac vremena
Bog Mitra i Zervan (Serbon)
Kult Priapusa, Bog Pan
Rod
Melek Taus, plavi bog
Eurinome, PraSerbona, Rožanica, Pramajka
Bog Otac


- Marko Nektan - 

Thursday, 13 June 2013

Uzvišena molitva Majci Bogova

Uzvišena molitva Majci Bogova


SALVE MATER DEVM MAGNA IDAEA
SALVE O DEA MAIOR SANCTISSIMA
TE PRECOR BONAS PRECES O CYBELE
BERECYNTHIA MATER DINDYMENE
TE QVAESO IN CVSTODELAM NOS TVAM
VTINAM RECIPIAS ET TVTERE
TIBI OFFERO HANC ORATIONEM
VT DES PACEM PROPITIA SALVTEM
ET SANITATEM NOSTRAE FAMILIAE
VTI SIS VOLENS PROPITIA NOBIS
ET NVNQVAM DESOLES LIBEROS TVOS
* * * * * * * * * * * * * * * *
HARVM RERVM ERGO MACTE HAC LIBATIONE ESTO
FITO VOLENTE PROPITIA NOBIS



Živela, Velika Savršena Majko Bogova!
Tebi upućujem ove fine molitve, Kibela,
Balkanska Majko Stare planine
Uzmi nas pod svoju zaštitu
Da nas tako možeš odbraniti!
Debi nudiom ova preklinjanja
Da velikodušno daruješ mirom, sigurnošću,
I zdravljem naše bližnje.
Budi nam naklonjena
I nikada ne napuštaj tvoje potomstvo.
Pružiti žrtvu u obliku vina:
Za ove male stvari zamoljene prolivam vino u tvoju čast
Budi nam naklonjena! 

Wednesday, 12 June 2013

Molitva Danoni - Dea Matroni

Molitva Danoni


Danu, Danann, Danona, Modrona, Matrona, Matera, Materica, Morriga, Morgana, Mora, Dana, Ana, Danica, Don, Danuvius, Duna, Dona, Bela, Belisima, Belona, Balona, Bal, Dametra, Demetra, Katona, Kanona, Kan, Bal Kan, Balkan... 

Okrenuti se u pravcu Dunava, sveta reka posvećena ovoj boginji, negde u samom centru dana, i sa podignutim rukama pogledom u pravcu ka dunavu, izgovorite ovu molitvu iz srca:

Drevna Keltska Mati
Majko mojih predaka
Svetle i čiste dece

Seti svog deteta (Sina-Kćeri)
Onaj koji plovi drevnom rekom
Duh začaranih bunara

Blagoslovi me svojom mudrošću
Da mogu biti mudar i nauči
Moju decu da hode tvojim putevima

Blagoslovi me tvojom zaštitom
Da ja mogu hoditi
Danju i noću bez straha

Blagoslovi me svojim prosperitetom
Da mogu uživati
U obilju zemlje i da mogu dalje deliti

Blagoslovim me svojom podrškom
Da mogu biti ispunjen
I zadovoljan svojim životom

Blagoslovi me svojom snagom
Da se mogu brinuti
Za sebe i za druge

Blagoslovi me svojom produktivnošću
Da ja mogu znati
Radost rada i dobro obavljenog posla

Podrži me svojom štakom
Kada sam slab
I kada mi je teško

Udostoji me svojim nežnim prisustvom
Uvek, u svakom momentu
I zauvek

Blagoslovi me svojim znanjem
I blagoslovi me
Da tebe poznajem

Ujedini se samnom
I budi moja zaštitnica
Shodno tvojom mudrosti.

Pomozi mi da hodim mojim putevima časno
Blagosiljam te i zahvaljujem ti
Graciozna drevna Matero Danona


Tuesday, 11 June 2013

Keltska boginja - Dea Matrona

Dea Matrona


U keltskoj mitologiji, Dea Matrona (Božanska Majka Boginja) beaše najuzvišenija boginja kontinentalnih Kelta. Poznata je još pod imenima Modron, Matres, Matrones, Matera (Ma – Terra: Majka Zemlja). Gali su je slavili kao boginju zaštitnicu reka, što nas dovodi do još jednog njenog epiteta poznatog kod ostrvskih kelta, a to je Danu, Dana, Danona (Danona – Matrona), Dunav. Kelti su upoznavši se sa ovim kultom od strane starosedelace evrope, te stare narode nazvali Tuata de Danan – Narod Boginje Dane (Darod Dunava).

U mnogim delovima evrope je bila obožavana kao trostruka boginja, i na osnovu toga zvali su je Deae Matres (Deae Matronaes), sa širokim dijapazonom epiteta koji su joj se pripisivali. Od istoka ka zapadu ova trostruka priroda bila je poznata širom evrope, i to ne samo kod kelta i drugio narodi su je štovali pod različitim imenima: Fates, Norne, Furie, Hekata...

Galski teonim Matr-on-a u bukvalnom prevodu znači „Velika Majka“. U vels su je nayivali Modron, što je najverovatnije prototip Morigan odnosno Morgane u kasnijoj Arturijanskoj legendi. Epiteti morigan skoro u potpunosti odgovaraju Tračanskoj Bendis – Hekati, odnosno Slovenskoj Mori. Legenda se odnosi više na njenog sina Mabona odnosno Maponosa, koji u srednjem veku postaje Mordred. U nekim interpretacijama jasno se vidi njena povezanost sa kultom žetve i plodnosti šti je skoro u potpunosti postavlja lice u lice sa Kibelom i Danu.

Matres („Majke“, „Matrone“ - Dadilje) ili Matere su bile boginje koje su se pojavljivanje u grupi od tri, i poštovane su među keltima, ali kasnije beahu prihvaćene i od strane Rimljana. Njihov kult bio je posebno omiljen kod Rimskih legionara. Na spomenicima bile su prikazivane kao tri žene, ređe dve ili jedna, sa rogom izobilja, korpom sa plodovima i detetom na grudima. Matere personifikuju ideju materinstva i sveoštu životnu snagu prirode, a njihov kult je povezivan sa mnogim rekama i izvorima (što nas opet vraća na najveću Evropsku reku Dunav). Zbog najranije povezanosti ovih božanstava sa Fatama ili Suđajama, verovalo se da ove boginje upravo određuju sudbinu pojedinca ili čitavog naroda. Kult Matere predstavlja utrostručenu prirodu Velike Majke. Na osnovu nekih natpisa i ostataka kulta kod Viminacijuma, veruje se da je baš u blizini tog antičkog grada nekada bio hram Matera.

Dana ili Danu bila je majka Boginja u Irskoj mitologiji (poznata kao majka naroda Tuata de Dana), u suštini narod koji je naseljavao evropu pre dolaska indoevropljana, i samim tim prvih kelta koji su po svemu sudeći preuzeli religiju starosedelaca. Mnogi lingvisti msatraju da je Danu teonim proto-indo-evropskog porekla, i smatra se da je ime povezano sa boginjom vode, odnosno reke. Danu je takodje boginja koja se pojavljuje u Rigvedi kao boginja voda, a u Avesti u suštini i predstavlja reku. Nosioci njenog imena su svakako reke Dnjepr i Danubius (Dunav). Kraća forma ove istočnjačke boginje je i reč Da. Ovaj izraz je preživeo u grčkoj boginji Dametri (Demetra – „Majka Da“) koja je bila povezivana sa vodom više puta. U proto-indo-evropskom jeziku danu znači reka. Da je takođe slovenska potvrdna rečca. Irske forme njenog imena su Danu, Danain, Danann. Irska Danu nije identična sa onom Rigvedskom Danu, već pre sa proto-keltskom Danonom koja sadrži sufiks on, koji se kojavljuje još i kod Matrona, Katona (Kotys – tračansko ime Kibele), Kanona (Kan – protokeltko ime za Majku – Bal Kan – Velika Majka).

Još jedna keltska boginja, kontinentalnog porekla, koja odgovara ovom kultu je Belisima. Belisima, Bela, beaše žena boga Belunosa (Belboga), i bila je poštovana kao boginja reka, vatre, zanata i svetlosti, čije epitete možemo povezati sa boginjom Hekatom – Artemidom. Najverovatnije da su je u britaniji poštovali kao trostruku boginju vatre Brigit. Predpostavlja se da ovo ime nije originalno već da je derivat latinske reči Bella – Lepa, a često se pojavljuju imena ove boginje kao Belisame, Belisama, Balsamae, Bal (Snažna, Jaka, Velika).
Arhaični kult, odnosno inspiracija Bardova, poziva ovu boginju imenom „Bela Boginja“. Bela Boginja postaje epitet i Danu, i Morrigan, njen lik se još jednom predstavlja u liku boginje plodnosti Sheila na Gig, čiji se simboli mogu videti na katedralama širom evrope, ali svakako najstariji prikaz je onaj iz lepenskog vira.

Svi epiteti koje smo nabrojali svakako ukazuju na njeno Balkansko poreklo, njenu povezanost sa Kibelom i Hekatom, kao i starost njenog kulta. Sveto trojstvo antičke evrope, zasigurno predstavljaju boginje koje su neki narodi zvali Kibela i Hekata, ali ostaje još pitanje ko je ona treća boginja. Hekatinu trojnost čine Hekata u podzemlju, Artemida na zemlji i Selena na nebu. U drugim mitovima koji su još bliži govori se o boginji majci Demetri, kraljici podzemnog sveta Persefoni i njenoj sestri, boginji svetlosti Despioni. Kod tračana poznate su boginje Kotis i Bendis (Kibela i Hekata), ko je onda treća boginja u trojstvu, ostaje nam da uđemo dublje u istraživanje, svakako znamo da ona postoji. Kult Dea Matrone dokazuje poštovanje najstarijeg kulta u evropi, poreklom iz srca Balkana.

- Nastavak ovog teksta biće uskoro publikovan. Iz sadržaja nastavka:
Matrona Materia
Artio – Artemis
Nemetona – Nemorensis
Sirona – Serbona
Epona
Gracie
Morrigan – Morgana (Arturijanske Legende i Balkan)
Zvezda Danica i Mora
Majka Mitre
Majka sa Detetom – Svetice: Vera, Nada, Ljubav


-Marco Nektan - 

Monday, 10 June 2013

Orfička molitva Majci Bogova

Orfička molitva Majci Bogova



Ujutru kada se umijemo i spremimo doručak, treba zapaliti tamjan i okrenuti se u pravcu Balkan planine (Stare Planine), pružiti doručak i izreći molitvu Velikoj Majci zemlji, Majci Bogova, Kibeli...

Majko Bogova, velika negovateljice svega, okreni k meni
Svoje božansko biće i poslušaj moje molitve:
Ti koja sediš na tronu na kolima kojeg vuku lavovi
Lavovi jači od svih volovskih snaga, brzi i snažni,
Zanjiši skiptar stuba božanskoga
Veliki tron, svete planine naše, je tvoje
Tako je i ova zemlja tvoja, čije izobilje deliš siromašnim smrtnicima
Hraneći ih i čuvajući ih od briga i bolesti:
Iz tebe prvi bogovi i ljudi nastadoše
Iz tebe mora i reke iztekoše
Izvor svakog dobra u tvome imenu se krije
Sam pomen svakog mrtnika čini boljim,
Svako dobro koje učine, njihova duša će zablistati
Dođi, svemoćna snago, milostiva odgovori na moje molitve,
Velika krotiteljko, blažena, spasiteljno s istoka, dodji,
Kosmička velika kraljice, zapleši u ritmu moga srca.
Nebeska, drevna, gospo koja daruješ život,
Obožavana Boginjo,  preklinjem te za pomoć (reći pomoć koja nam je potrebna ili se zahvaliti za ono što nam je već darovano),
Sa radosnom svetlosti mog zapaljenog tamjana,
I molim ti se prihvati ovu božansku ponudu.

Thursday, 6 June 2013

Majka Bogova

Majka Bogova


Kibela, beaše jedno od imena velike Majke Bogova, prvobitno božanstvo prirode, ona koja je slavljena širom Balkana, Grčke, Male Azije i čitavog Rimskog carstva pod mnogo imena. Njen kult potiče još iz preindoevropskog perioda i pretstavljana je kao boginja koja sedi na tronu. Pod imenom Kibela pominje se kao Prigijska (Tracanski narod iz Male Azije)boginja, majka svih bogova slavljena u orgijastičkom kultu na vrhovima planina. Grci su je identifikovali sa njihovom boginjom Reom ili Gaiom.

Neki izvori govore o njenom izvorskom i nadbožanskom poreklu: u legendama o Dioniziju možemo videti kako ga je ona pročistila i inicirala i na posletku naučila drevnim misterijama, što je dokaz samog porekla Dionizijskih misterija. Kasnije ona beše uspoređivana još i sa Demetrom odakle i nastaju Eleustinske misterija. Među Tračanima na balkanu ona je poštovana kao boginja koja sedi na velikom tronu pod imenom Kotis, ujedno i boginjom Stare Planine i majkom Sabaziusa (tračanskog – podunavskog konjanika, boga misterija).

Poštovana je pod različitim imenima: Kibele, Kibebe, Agdistis, Berekintia, Brimo, Dindimene, u Samotraci ona je pretstavljala glavno božanstvo i prizivana je pod imenom Aksieros, još i pod imenima Kubeleia, Kuvava, Kibaba, Keva, Kibelis, Rimljani su je zvali Magna Mater, a često je i poređena sa keltskom Dea Matronom.

Njen kult bio je povezivan sa planinama, orlovima i lavovima. Bila je zaštitnica Prigije i Anatolije, ali i samog Balkana (reč balkan je staro keltskog porekla od Bal Kan i znači Velika Majka). U grčkoj je često slavljena kroz egzotične misterije gde su je dovodili u kočijama koje su vukli divlji lavovi, praćena ekstatičnom muzikom, vinom i dosluhom šamanskih praksi, koje prikazuju njeno zaista drevno poreklo.



- Nastavak ovog teksta biće uskoro publikovan. Iz sadržaja nastavka: 

1.      Legenda o Atisu, Majka Sabaziusa
2.      Kotis i Semele
3.      Kibela i Hekata
4.      Kult i titule i Festivali (Keva)
5.      Boginja na Tronu
6.      Drvo Sveta
7.      Magna Mater
8.      Slovenska teza (Mokoša i Baba)
9.      Dea Matrona (Matera)
10.  Kult Bogorodice

11.  Boginja Majka u drugim religijama (univerzalnost boginje)

- Marco Nektan -