Protobog Serbon i Stvaranje sveta:

Protobog Serbon i Stvaranje sveta

Drevni preindoevropski mit o stvaranju govori o uzvišenom kreatoru, kreatriks, Eurinome (Europa, Anan, Proto Serbona, Univerzalna Hekata, može se poistovetiti sa indijskim konceptom Šakti, univerzalna kosmička energija stvaranja) – Univerzalna kosmička boginja svega, koja se uzdigla sama, gola iz haosa, kako bi odvojila nebo od praokeana i tako plesala na vrhovima talasa. Uhvativši severni vetar s leđa zagrejala je vazduh među dlanovima i od tog vazduha i talasa spontano stvorila kosmičku zmiju Ofiona (Fanusa, Protogonusa, Kronusa, Hronusa, Hromog Dabu,  Daba – Dajbog, Zervana kako su ba zvali u Persiji, a Orfici i Mitraisti su ga poštovali kao Servana odnosno Serbona) koji se pario sa Eurinome. U obliku belog orla (Dvoglavi orao, Mati Sva) snela je kosmičko jaje na talasima,  i vezala je Ofiona kako bi inkubirao jaje. Jaje se prepolovi na dva dela i od njega nastade nebo i zemlja, a iz jajeta izadje Stari Eros, odnosno ljubav.  

Stari Eros (Praeros, Priros, Priapus) ustvari jeste isto što i prvostovreni, odnosno prvorođeni Protogonus Zervan odnosno Serbon. On je univerzalna sila koja spaja sve stvari, apstraktan, imanentan ali i transcedentan. Nasuprot klasičnoj muškoj muževnoj figuri on je još mladi, naivni mladi dečak, svet koji tek treba da nastane. Kult protogonusa se može poistovetiti sa Aionom odnosno vremenom, što je isto što i Kronus odnosno Hronus (Otac Vremena). Najraniji mitovi govore o ovom bogu kao serpentu, odnosno zmaju ili zmiji koji jede svoj rep (Uroboris). Isti taj simbol pojavljuje se i kod Baska u obliku koji smo već pominjali. Njgovo pragrsko ime Hronus, može se usporediti sa Srpskim hromi, odnosno kromi, a s obzirom da predstavlja pra svetlost, prvu svetlost stvaranja (Fiat Lux), on je Dajbog, Dabog, Dana – Hromi Daba, poznatiji i kao Hromi Vuk, praotac. Sa druge strane on je isto što i Zurvan (odnosno Zervan, odakle i potiče ime Serban, Serbon), koga su poštovali persijanci, i kod njih je imao isti simbol protogonusa, praboga, prastvaraoca pre vremena, ali i samo vreme, otac vremena. Kako je on ušao u sam proces vremena, odnosno plan reinkarnacije prelazivši od prvobitne zmije, odnosno zmaja stvaranja, preko pra Erosa (Prierosa, Priapusa) boga ljubavi i plodnosti, energija koja povezuje sve u kosmosu, tako je on pratilac Velike Majke Zemlje Kibele (koju smo objašnjavali i pominjali u predhopdnim tekstovima) i zajedno sa njom stvara čitav svet i bogove...

Orfička, Mitraistička, Persijska kao i Pelasgijska (Proto Grci) kosmologija pominje ovog protogenosa, odnosno praboga različitim imenima: Hronus (Kronos), Fanes, Ofion, Zurvan (Zervan, Surban, Serban, Serbon), Aion (Eon), Praeros (Priapus, Pan), feničanski Olam (Selam – Večno Vreme); a kasnija filozofija uzima ovaj oblik tumačenja kao kosmićku silu, kao Boga u hrišćanskoj teologiji, kao Uzvišenu kosmičku energiju Tao, ali i sam simbol zmije Uroborusa koji se kasnije koristi kao simbol filozofa u Alhemiji i Hermetizmu. Ovo imanentno božanstvo koje je i apstraktno i ralno tumačeći drevnu teologiju, pojavljuje se dalje u različitim oblicima i u suštini ne predstavlja ni dobro ni zlo božanstvo već neutralnog stvaraoca, onaj koji stoji iznad svega. Njegovo postojanje možemo videti u staroslovenskom mitu o Rodu, u religiji Jazida kao andjelu paunovih krila – Melek Tausu (Rajska Ptica, Plavi Bog), u hinduizmu kao Braman i u Judaizmu odnosno Kabali kao Jehova. Iako u mnogim religijama ovaj bog je najuzvišeniji, monoteistični stvaraoc, ipak pra mit govori o njegovoj prethodnici praboginji majci čitavog kosmosa – Šakti, Eurinome (Europa), Tetida (Tetis), Kosmička Hekata (Pra Serbona), Asteria, Signati, Univerzalna Kosmička Devica, Bogo-Rodica, Bekonačna Kosmička Materica, Centar kosmosa, Centar Stvaranja, Kraetis...

- Nastavak ovog teksta biće uskoro publikovan. Iz sadržaja nastavka:

Ofion i Protogonus

Kronus, otac vremena

Bog Mitra i Zervan (Serbon)

Kult Priapusa, Bog Pan

Rod

Melek Taus, plavi bog

Eurinome, PraSerbona, Rožanica, Pramajka

Bog Otac

- Marko Nektan -