Prva žetva – Gromovnik

Prva žetva – Gromovnik

1. August obeležava jedan od najvećih praznika starog sveta. Predstavljao je središnju tačku između letnje solsticije i jesenje ekvinocije. Ovo je praznik koji obeležava kraj leta i početak žetve, početak radova na poljima (iako u moderno vreme u urbanim krajevima ljudi idu na godišnje odmore, za ljude u agrikulturnim sredinama ovo je doba anjvećih radova), vreme da počnemo požnjeti ono što smo posejali. Ovaj praznik padan nekako u to vreme, početkom augusta, iako neki moderni astrolozi tvrde da ovaj praznik pada kada je sunce na 15 stepeni u znaku lava (to zovu još i tačka avatara). Po prihvatanju hrišćanstva samo značenje praznika je premaskirano pa tako se u Srbiji danas umesto praznika prve žetve slavi preobraženja, u narodu poznato kao dan kada voda postaje hladnija. Dani postaju sve kraći i hladniji. Drevni gemanski narodi su ovaj praznik zvali Lammas, dok je u keltskom svetu ovaj praznik znav još i Lughnamsada, pravo ime našeg praznika nije poznato. Govorilo se da na ovaj sveti praznik bog koji se žrtvuje i ponovo vaskrsava (Pak, Bahus, Sabazius) upravo umire kako bi osigurao plodnost narodu, i odlazi u podzeni svet gde će se transformisati i ponovo roditi kao bog sunca na dan zimske solsticije. Naša Velika Mati (Kibela, Dea Matrona, Dana) oplakuje boga  - tako da običaji za ovaj praznik malo podsećaju na one o pogrebu.

Negde u prirodi se napravi mala rupa u zemlji i sahrani lutka od pšenice zajedno sa darovima u vidu kolača, cveća, novca sve kako bi osigurali plodnost i dobru žetvu koja predstoji. Bog se žrtvuje zarad dobrobita, zato je ovaj praznik malo mirniji, iako ga moderni neopagani slave u veselju, naš narod je verovao da treba „ćutati da zlo ne čuje“ kako im ne bi žetva propala. Ovim praznikom takođe završava se i trnov post koji je trajao od punog meseca u julu, tako što u ponoć uoči ovog praznika se pojede nešto slatko u čast predstojeće žetve. Treba zapaliti sveće za Veliku Boginju, žrtvenog boga ali i precima i voljenim umrlima i zamoliti ih sve za bogatu „žetvu“.

Pored ovog, prema starom julijanskom kalendaru, u ovo vreme u Srbiji pravoslavni svet slavi sv. Iliju, gromovnika. Sveti Ilija je preuzeo oblik nekadašnjeg paganskog boga gromova, po mnogima, se upravo radi o Perunu, slovenskom bogu gromova. Evidentno je da su Sloveni došli na balkan i mešali se sa lokalnim stanovništvom (proto-Srbima), ali nemoguće je da su u potpunosti nametnuli svoju pagansku veru, već da je ta paganska vera bila poistovećena sa već postojećom. Bog Perun jeste jedan od vrhovnih staroslovenskih božanstava, bog stvarala, bog otac, bog gromova, poput grčkog Zevsa i kurganskog Perkunosa, čuja etimologija reči kovori o bogu izobilja, plodnosti, žetve. Migracijom naroda moguće je da kurganska plemena poistovećuju svog boga plodnosti sa skitskim bogom gromova i tako dolazi među mnogim plemenima do potpuno drukčijeg imena – kelti su ga zvali Taranis, dok su ga Germani zvali Tor. Proto-keltska i staroevropska reč za grom je Toranos, pa se predspostavlja da otuda potiče i ovo ime, dok sa druge strane Tračani su boga gromova zvali Zbel-Tiurdos. Veruje se da ovaj oblik božanstva, bog gromova nije bio slavljen među stanovnicima „stare evrope“ i da upravo dolaskom kurgana, ili još bolje skita, sarmata, počinje da se slavi neko božastvo neba i gromova, odnosno gromovnik. Tatarski šamani ga još zovi u Tengri, što nam još više govori o poreklu ovog kulta. Bilo kako bilo bog gromova je bio poistovećen upravo sa žrtvenim bogom plodnosti, kao i sa ovim praznikom, pa sam momenat bratimljenja kurgana i starosedelaca evrope opisuju kroz priču o tome da je Ognjena Boginja (Anakata, Serbona, Hekata, Artemida, Bendis) bila sestra Gromovniku. Kasnije crkva ovu priču stavlja na pijadestal pod maskama svetaca tako Ognjena Boginja psotaje Ognjena Marija, sestra svetom Iliji, gromovniku.

Skordijski bog Taranis - bog gromova, plodnosti i tockova 

(tockova zivota, smrti i ponovnog rodjenja)

Obratite pažnju i na ovaj praznik, pomolite se bogovima i precima, žrtvujete plodove svoje žetve, udelite nešto novca siromašnima, ponudite hranu lutalici životinji, sipajte vode kraj drveta za plodnu žetvu svoju, svoje porodice i svoje zajednice. Neka je milost bogova nad njihovim narodom!

Odlomak iz knjige „Buđenje Boginje“