Zemlja kraljice Ravijojle

Srbija u 15. veku p.n.e. 

Zaslepljeni 1000 godišnjom istorijom, zaboravljamo podatak da je centralni Balkan naseljen već više od 500.000 godina, i da je zapravo uporište  same evolucije. U prethodnim tekstovima naveli smo neke rekonstruisane podatke kojima dokazujemo posotojanje jednog naroda koji je živeo na području čitave evrope pre samog doseljivanja Indo-Evropljana sa kavkaza. Srbija je bila jedna od tih zemalja, a proto-Srbi bili su stanovnici centralnog balkana sve dok kraja bronzanog doba kada dolaze prvi Kurgani na Balkan, tj. kada prvi put probijaju u Evropu. Ovo je priča o kraljici Ravijojli i doseljavanju prvih Kurgana na Balkan.

Ovo je priča o Kraljici i njenoj zemlji, velikom carstvu bronzanog doba, kraljici čija sećanja su u narodu očuvana pod imenom Ravijojla. Rekonstrukcijom staroevropskog jezika došli smo do saznanja da je njeno ime bilo Eisna, što je značilo kćer bogova, visoka sveštenica. Ravijojlom su je zvali Kurgani, što je na njihom jeziku značilo ponosna svetlost, ponosna kraljica. Njeni podanici su joj se obraćali sa vaša svetlosti, otuda i epitet imena koji je posle ostao zabeležen u narodu. Tako je i taj običaj obraćanja sveštenom licu ostao iz tog perioda. Ei je uzvik kojim su stari narod prizivali boga, odnosno bogove. Nije zasigurno da li je ovo bilo i ime božanstva ili samo epitet kojim opisuje poput same reči bog, božanstvo. Ana je reč koju su koristili stari narod, i predstavljalo je ženski pol, tako je boginja zvana Eiana, a od toga dolazi i ime Diana, boginja meseca i Dana, ime boginje majke, Dunava.

Eisna je rođena u 16. veku kao kćer kraljice Semle, i imala je dve sestre čija prava imena se ne znaju, ali u narodnim pesmama i verovanjima su poznate pod imenima Janojla i Dragojla. Sve tri princeze bile su nadarene veštinama i mudrostima – Janojla je bila vračara (lekarica, vidarica), Danojla je bila proročica (imala je moć da tumači volju bogova), a sama Eisna odnosno Ravijojla bila je i najstarija kći Semle, imala je odlike Visoke Sveštenice, i samim tim i buduće kraljice. Po smrti svoje majke preuzela je tron, i postala kraljica naroda koji je naseljavao carstvo (nama nepoznatog imena), koje se tada prostiralo u dolini dunava do Crnog mora na istoku i Egejskog na jugu, grleći Balkan planinu. Eisna je bila rođena u gradu Gerulat, koji se nalazio na samoj planini Un (danas poznat kao Miroč). Kao što smo već naveli taj narod je duboko poštovao majku zemlju i sva bića na njoj, i nije se usuđivao da kvari samu prirodu, pa je svoja naselja gradio u skladu sa prirodom. Tako je grad Gerulat bio izgrađen od zemunica, pećina i stena uzidanih u planinu Un, odnosno Miroč.

Čitav grad sagrađen je bio na 8 visoravni, opasanih sa 5 reka, dok su sami dvori kraljice Eisne bili sagrađeni na dva vidikovca, danas poznatih pod imenima Veliki i Mali Štrbac. Sam predeo bio je već veoma naseljen i razvijen izgradnjom rudnika bakra 2500. godina pre toga. Potomci prvih doseljenika izgradili su ovaj kraljevski grad. Najbitnija stavka jeste da sam grad grli Dunav sa 3 strane, a kraljičini dvori upravo gledaju na ovu svetu reku. U podnožju planine Un, na samoj reci, bila su ribarska i trgovačka naselja, koja su upravo predstavljala srž ekonomije ovog grada. Ali nije to bilo sve, nije to bio kraj bogatstva ovog grada – ovaj grad je prvenstveno bio verski centar i najveće lečilište u čitavoj kraljevini. U Gerulat su dolazili ljudi iz najudaljenijih mesta evrope radi lečenja. Un je bogat lekovitim biljkama, izvorima lekovitih reka, nalazištima dragog, poludragog kamenja, kristala, metala i minerala. Miroljubivost ovog naroda prihvatalo je svakog posetioca oberučke i u to vreme pored Atlantide, minojskog bogatog grada, Gerulat je bio jedan od najbogatijih gradova bronzane Evrope.

Bez obzira na izvorište bogatstva, lekovitosti, moći, narod koji je živeo u ovom velikom gradu, poštovao je duboko vrednosti same majke prirode, i samim tim postojala su duboka pravila ponašanja, koja su propusana samim kanonima vere. Zato je postojalo i ograničenje u lečenju, eksplotacijiizvora, rudnika, reka itd. Pored biljnog, vodenog i rudnog bogatstva, ove predele naseljavali su jeleni, konji, vukovi, divlje svinje... Kao što smo pomenuli matrijahalno uređenje ovog društva iz predhodnog teksta, i ratnice Amazonke, moramo napomenuti da su baš ovde ove ratnice imale verne i pripitomljene pratioce vukove, i jahale su na jelenima i divljim konjima. Njhova moć u odbrani grada odlikovala se i u jačini izrađenog oružja od bronze, kao i njihova natopljenost odrovima koje su spravljali lekari – jer pored lekovitih biljaka, ovde je i obilje baš otrovnih trava. Tako je ovaj narod bio skoro nedodirljiv.

No da se vratimo kraljici Eisni (Ravioijli). Kao što smo već napomenuli, posle smrti njene majke Semle, Eisna je bila proglašena za kraljicu (kako su je Kurgani zvali Samodivu). Atributi kraljice su bili štap od jasenovog drveta, oblože bronzom i dragim kamenjem, kao i prsten predaka, čije poreklo se nije znalo, ali verovalo se da oba ova atributa imaju neverovatne magijske moći. Narod je govorio da kraljica ima moć da ako lipi štapom pomeri čitave planine. Veruje se da samo uz pomoć prstena i štapa je Eisna i sagradila ovaj grad, visoko na planini („vila zida grad ni na nebu ni na zemlji, već na grani od oblaka“). Ova Visoka Sveštenica – Kraljica nosila je bele haljine do poda, zagrnuta krznom vuka ili medveda (posebno jer je bilo skoro stalno hladno na samom vrhu planine). Mirisala je na lekovito bilje, jer su svi stanovnici skupljali, pa i sama kraljica. Biljke su bile svete za ovaj narod pa je svaka kuća, pa i kraljevska posedovala makar najosnovnije lekovito sredstb. Po retke se odlazilo kod šamana. Sve proslave su se dešavale na visoravnima planina, ili duboko u šumama – kako bi se slavila priroda, a za svaku promenu i kardinalnu tačku barem, kraljica bi organizovala proslavu za čitav narod.

Posebni dani u mesecu su bili dani punog meseca, kada bi se organizovale proslave sveštenica u šumi. One bi pevale i igrale uz gozbu, čineći čast velikim bogovima i dušama prirode. Ovo su bile posebne i tajne misterije kojima nije svako mogao pristupiti, slučajnim prolaznicima ovo je bio jedinstveni događaj, no za njih bi i sledila određena kazna. Iz ovih misterija su kasnije i nastale Dionizijske misterije, pa i sam epitet koji su im Sloveni davali (Vila – Vileneti). Sama Eisna bila je visoka sveštenica bogova: u ovom gradu poštovao se najuzvišeniji panteon iako je svako pleme poštovalo još dodatnih bogova – vrh panteona predstavljala je Velika Majka (najverovatnije znvana Dana, kod Tračana kasnije zvana Kibela) –boginja svete reke, i majka zemlja (vinčanski idol – boginja na tronu). Nju je pratila njena kći i Velika Boginja – Anakata (Hekata, Sebona), koja je i ujedno boginja stvaranja poistovećivana sa Eurinome; ona je i boginja predaka, podzemnog sveta, boginja zemlje, prirode i lova, ali i boginja meseca i same svetlosti i ženstvenosti. Pratilac velike majke bio je bog Pak – odnosno kasnije zvan i Bak, Bahus, Dionisius – bog plodnosti, vegetacije, neba i sunca; on je i poistovećvan sa drevnim zmajom stvaranja (zvan i Zervan, Serbon). Panteon još čine i sveto dete stvaranja ili ti plavi dečak Maron (Eros, Priapus, Mabon); božanski blizanci Dardan i Aetion (Dan i Noć, Svetlo i Tama...); i božanski par Einera (Herta – boginja plodnosti i podzemnog sveta) i Kal (Bog vukova i kralj podzemlja). Velika boginja Anakata bila je poznata još i kao crna boginja, ne zbog toga što je bila zla i strašna, već što su nejni idoli bili crne boje, od pečene bronze optočeni (Kostolačni Idol). Kraljica Eisna služila je kao sveštenica Anakati, molila joj se i svaki pedalj svog života njoj posvećivala. Svi izvori, lečilišta u Gerulatu bili su posvećeni ovoj boginji.

Na jednoj od visokih planinaskih pećina Un (Miroč) planine, bilo je izvorište lekovite vode i lečilište, gde su žene mahom odlazile radi poroda, i samog porođaja, ali i kasnije kako bi sopstvenu decu zalečile. Tamo su obitavale i služile posebne vračare, lekarice, koje su poznavale čudotvornost ovog mesta. Ovaj odlazak na lečenje je vremenom postao običaj, pa se svaka trudna žena pela visoko, da bi od težine penjanja, na samom vrhu se i porodila, i tamo bi se odmorila par dana, i tek treći dan silazila u selo, gde bi narodu pokazala novorođeno dete. Poznavanjem lekovitog bilja, ovi šamani su znali lek za dugovečnost, i ti lekovi su bili dostupni svima. Bez nasilne smrti, ljudi su u proseku živeli oko 100 godina, zato su svi došljaci pravili legende vezane za ovaj narod. Ova visoka planinska pećina je ujedno bila i sveti hram posvećen Anakati i Maruna (Svetog Deteta). Žene su verovale da uz blagoslov ove boginje će se sigurno poreoditi, a uz blagoslov Maruna, dete će ostati zdravo. Tako je i sama kraljica Eisna imala puno dece – što svojih, što usvojenih – što je istinski nju činilo sveštenicom ove boginje.Pored ogromnog pogatstva, Gerulat je bio i centar znanja i pismenosti. Čitavim kraljevstvom i dalje su se koristile proto-rune, korišćene još u doba carstva, naka poznatog kao Vinčanska civilizacija. Skrivene tajne i znanja bila su mahom dostipna sveštenstvu i šamanima, pa je na taj način sam kult bio početak filozofije i nauke.  

Nastaviće se...

U nastavku:

1.      Napadi Kurgana na Ravijojlin grad

2.      Kurganski kenz Karabazmos (Marko Kraljević) i primirje

3.      Savez Ravijojle i Kurgana 1425. godine p.n.e.

4.      Smrt kraljice Ravijojle

M.N.